Водоводна мрежа

Општина Блаце смештена је у Топличкој котлини, на источним обронцима Копаоника и југозападним обронцима Јастрепца. Према важећој административној подели припада Топличком округу. Налази се на раскрсници путева према Косову, Копаонику, Крушевцу и Прокупљу, што представља повољан транзитни положај (најкраћи пут између Топличке и Крушевачке котлине). Кроз општину  протичу мањи водотоци Блаташнице(притока Расине) и Барбатовачке реке (притока Топлице)

Сам град Блаце има око 6000 становника, који су и највећи потрошачи воде. Снабдевање водом врши се са акумулације „Придворица“, рени бунара који су лоцирани у насељу „Брежани“, са сопствених бунара и водовода које становници  користе и сами одржавају.

Тренутно се град Блаце као и насеља:Међухана, Алабана, Брежани, Г. Драгуша, Д. Драгуша, Ђуревац, Качапор, Криваја, М. Драгуша, Претежана, Придворица, Стубал, Суваја, Суви До, Трбуње и Шиљомана , Лазаревац, Пребреза, Џепница, снабдевају се водом из акумулације „Придворица“.

Артерски бунар „Брежани“ укључен је у водоводни систем у месту Брежани на цевовод ф250 АЦ  капацитета 3-5 л/с.

У незнатном броју се користе приватни бунари,које власници одржавају, и код којих се не врши праћење квалитета воде.

ПРИДВОРИЦА

Површина слива Придворичке реке до профила бране износи 9,73км2. Сливно подручје чине јужни огранци Великог Јастребца. Брана је сачињена од каменитог материјала са централним глиненим језгром, висине 39 метара, ширине у круни 6 м. Кота минималног успора 543,00 мнм  а кота круне бране 545,00 мнм. Акумулација „Придворица“ обезбеђује:

  • задржавање наноса
  • прихватање поплавног таласа
  • снабдевање Блаца водом
  • испуштање биолошког минимума

Запремина мртвог простора за задржавање наноса за период од 50 година износи 110000 м3.

За прихаватање поплавног таласа предвиђена је запремина од 222500 м3.

Корисна запремина акумулације је 832000 м3, апросечни дотицај164 л/с, док се за потребе биолошког минимума испушта 7,7 л/с. Акумулација је димензионисана да се два пута годишње пуни и празни на основу хидролошких прорачуна. У сушном периоду акумулација се потпуно испразни што има за последицу нестанак воде и погоршање квалитета сирове воде.

Водозахват до изградње бране  и акумулације коришћен је директно из отвореног тока реке .

jkp-brana1

Израђен је Тиролски захват лоциран на око 148 м узводно од локације постројења за пречишћавање воде. Захват је изваден са преливним прагом и бочним одводом кроз грубу решетку и кратку таложницу за песак.

Темељни испуст и водозахват за снабдевање водом решени су интегрално преко јединственог бетонског објекта.Тунел водозахвата је лоциран испред насуте бране(око 50 метара) са десне стране на обали језера. Објекат је дужине 54 м тунелског типа са 4 селективна захвата и темељним испустом. Захвати су лоцирани по следећим котама:

– највиши за водоснабдевање                                         538 мнм

– средњи за водоснабдевање                                          531 мнм

– најнижи за водоснабдевање                                          524 мнм

– испуст испод минималне коте                                       517 мнм

– темељни испуст                                                              510 мнм

Од водозахвата до постројења за пречишћавање пројектован је цевовод пречника DN 250.

Испред постројења налази се затварач у шахти за потребе искључења довода.

Акумулација је изграђена 1983/84 године, дошло је до засипања акумулације а квалитет воде је додатно угрожен сталном експлотацијом шуме. Неадекватним третманом шуме на сливној површини повећана је ерозија земљишта чиме се акумулација додатно засипа.

jkp-brana2

Низводно од бране у непосредној близини слапишта, саграђено је постројење за пречишћавање сирове воде пројектованог капацитета 58 л/с. Предвиђена је фазна изградња постројења са циљем што ефикаснијег  третмана сирове воде. Сада ради са око 41 л/с, што је мање од пројектованог капацитета. Постројење се састоји од три таложнице и шест филтерских поља.

Објекат постројења за пречишћавање се састоји од следећих целина:

  • део за коагулацију и флокулацију
  • три вертикална таложника
  • шест брза пешчана филтра
  • резервоар за прање филтера
  • гасни хлоратор
  • магацин за сладиштење ,припрему и дозирање алуминијум сулфата и креча
  • филтерска галерија
  • лабораторија
  • пратеће просторије

ЦЕРОВИЦА

За потребе водоснабдевања  села Горње и Доње Гргуре, Горњи и Доњи Кутловац, Барбатовац, Чунгула и Вишесело, а на захтев Фонда за локалне и некатегорисане путеве и комунално уређење села ,године 1984, урађен је пројекат водоснабдевања поменутих насеља. Следеће године одлучено је да се водоснабдевање села Суви До и Чунгула  реши тако што ће  се поменута села   прикључити на водоводну мрежу насеља Блаце.

Водоснабдевање  Доњег Кашевара  предвићено је прикључењем  на водоводни систем града Блаца заједно са насељем Трбуње(урађени пројекти). Горњи Кашевар снабдева се водом из изграђеног сопственог водовода  са довољним количинама воде.

Урађеним пројектима је усвојена следећа концепција  водоснабдевања  и делимично реализована Захват воде извршен је у кориту Гргурске-Голичке реке  на месту званом „Церовица“ путем захватне грађевине. Захваћена вода одводи се гравитационо до таложника и филтер станице, која је у грађевинском делу завршена ,али је потребно за почетак рада  завршити још неке позиције. После филтрирања  и дезинфекције(дезинфекција још није у фунцији) , вода се одводи гравитационо  урађеним цевоводом  од ПВЦ  цеви ДН 160 мм до прекидно расподелне  коморе „Бранковићи“ изнад Г.Гргура. Предвићено је да се  после поделе воде у комори, вода гравитационо преко магистралних цевовода  одводи до резервоара  за насеља Горње и Доње  Гргуре, Горњи и Доњи  Кутловац и Барбатовац.

Водоводни  систем се састоји из следећих објеката :

Захват са филтер станицом

-Због експлоатационих трошкова и због флексибилности  укључивања  тј проширења захвата, усвојени су спори  филтри као систем за пречишћавање воде.

-Резервоари, за села Горње и Д. Гргуре, Горњи и Д. Кутловац – усвојени су запремине 60м3, због једноставности изградње, стандардизације арматуре и оплате.

-главни одвод воде и развод до резервоара -усвојене су ПВЦ цеви за притиске од 6 и 10 бара  разних пречника. На крају излива у резервоаре предвићена је уградња вентил пловака који онемогућавају преливање воде код резервоара.

Срачуната потребна количина воде извршена је према прогнозираном броју становника до 2020-те године и према нормативу потрошње воде по једном становнику  која износи ; q=340 l по становнику  на дан.(за сеоска подручја)

На основу урађених пројеката и добијених сагласности  и грађевинске дозволе  уз финансијску помоћ Министарства за водопривреду  и фонда за локалне и некатегорисане путеве општине Блаце 1986 год отпочело се са изградњом водоводног система према наведеним пројектима .Тих година изграћени су следећи објекти ;

  • захват воде на Голичкој реци
  • одвод воде од захвата до таложника ,
  • таложник
  • филтер станица
  • главни одвод воде од захвата до филтер станице и одвод од филтер станице до коморе  за поделу воде „Бранковићи „

Магистрални цевовод за одвод воде од филтер станице до прекидно расподелне коморе Бранковићи , урађен је од ПВЦ цеви ДН  160мм у дужини од L=5.190 м. На цевоводу су изграђени сви потребни објекти као шахте  са ваздушним вентилима и испусти муља .

Мештани села Горње и Доње Гргуре  због незавршености водоводног система  снабдевају се водом индивидуално ношењем воде из бунара и из локалних водовода на којима је прикључено обично око једно до пет домаћинстава.